Slobodan Boba Petrović, po struci diplomirani pravnik – master, svoj umetnički duh ispoljava u nekoliko različitih umetničkih pravaca.
Slobodan se bavi, ili se bavio, slikarstvom, glumom, vrtlarstvom ipevanjem ali se najviše pronašao u pisanju poezije.
– Umetnost ne poznaje različitosti, ona povezuje različitosti – ističe ovaj batajnički pesnik.
Naš sagovornik je objavio tri knjige pesama. Debitovao je sa „Kapijom mašte“, zatim je napisao knjigu „Dok ravnica drema“, a 2014. godine je izašla i njegova treća knjiga – „Šapat snova“.
Ovaj mladić je jako školovan. Završio je osnovne i master studije na Fakultetu za pravo, javnu upravu i bezbednost – Džon Nezbit univerziteta. Na istom Univerzitetu je 2012. godine upisao doktorske studije. Autor je preko 10 naučno istraživačkih radova. Pored toga je pohađao kurs nemačkog jezika u Beču u Internacionalnom kulturnom institutu.
Za svoje kulturno i obrazovno uzdizanje naglašava uticaj bake (Bajke) i deke (Srete) koji su ga uputili u tom smeru.
– Sve svoje prve umetničke ljubavi sam upoznao sa njima. Oni su zaslužni za ogroman deo onoga što danas jesam.
Ovaj umetnik tvrdi da je tokom svoje autorske karijere pronašao veću čitalačku publiku u Sloveniji. Tako je 2014. godine na rimokatolički Božić u Sloveniji (Rogaška Slatina, Ljubljana, Bled) promovisana njegova knjiga na slovenačkom jeziku „Reči bez reči“, koja zapravo predstavlja izbor iz dela sve tri knjige, koju je objavila i promovisala slovenačka umetnička grupa KunstHaus. Izuzetno je studiozan i svestran. Ističe da je veliki poštovalac metafizike i veruje da se ljudi ne upoznaju, nego vremenom jednostavno prepoznaju. Za svog književnog idola u prvi plan stavlja legendarnog Miku Antića, a najviše voli spavanje i Dunav.
Ako vas zanima koju pesmu naručuje u kafani, odgovor je “Pesme moje” u izvođenju Tome Zdravkovića kojeg je jednom prilikom upoznao. Od mnogih ljudi s kojim se susreo izdvaja Rušku Jakić, našu poznatu voditeljku, Zlatka Zlatkovića, renomiranog astrologa, dizajnera Sašu Milojkovića i Vladimira Macuru, vlasnika muzeja savremene umetnosti “Macura” u Novim Banovcima.
Veliku zahvalnost, kaže Slobodan, duguje Nadi Jovanović, bivšoj razrednoj sa kojom je ostao u fantastičnom odnosu. Ona mu je pružila veliku umetničku, spiritualnu i stvaralačku podršku, ona mu je takođe radila lekturu i korekturu na svim njegovim knjigama pesama.
Nakon tri objavljene knjige pesama, Slobodan naglašava da će se posvetiti završetku studija, odnosno doktoratu.
– Ako je Bog dao nekom dar, onda pravilna upotreba tog dara postaje moralna obaveza nosioca. Pisanje ipak nikad nisam shvatao kao obavezu. Više je to bila moja nasušna potreba i način na koji sam iskazivao svoju suštinu – iskreno će Slobodan.
Ukoliko nekada pomislite da nemate vremena, da ne možete sve postići, slobodno pročitajte sledeći citat našeg inspirativnog sagovornika – „Svet nisu menjali poslušni“